Nažalost sinoć su me zvali iz opštine Palilula i rekli da nemam pravo da organizujem ovakav vid sastanka…
Oni i mnogi drugi smatraju da visoki računi za vodu, problemi sa parkiranjem, katastrofalno fukcionisanje Doma zdravlja u Borči nemaju veze sa osobama sa invaliditetom!?!?
To što su računi veliki direkto pogađa sve naše članove, zato što popust na infostan imaju samo na 80000,00 din. a za sve preko toga nemaju popust. U autobuse poslednjih meseci jedva uđe zdrava osoba, a zamislite kako bi mogla osoba u invalidskim kolicima da uđe u javni prevoz.
Zamislite majku za detetom koje je nepokretno koja zbog problema sa parkiranjem mora da kola parkira dalje od zgrade i dete na rukama nosi do stana.
Zamislite kada vam krv uzimaju na ulici zato što nema mogućnosti da se kolicima popnete da labaratorije!?!?
Možda to sve nema veze sa osobama sa invaliditetom, a mozda i ima Vi procenite sami.
Zbog moje lične bezbednosti i bezbednosti svoje porodice neću se pojaviti na današnjem sastanku i povlaćim se sa svih funkcija u Udruženju.
Posvetiću se nekim drugim stvarima koje sam zapostavio, a humanitarnim radom ću se baviti isključivo u privatnoj režiji kao što sam i radio pre nego što sam počeo da vodim Udruženje.
U prethodne četiri godine baveći se ovim poslom upoznao sam mnogo divnih ljudi koji su pomogli Udruženju i kojima se ovom prilikom zahvaljujem na svemu od srca.
Kao što svi znaju (ili ne znaju), ovakva Udruženja se finansiraju od donacija i projekata.
Nažalost, donatora je veoma malo, a o projektima bolje da ne pričam. Mnogi su mi zamerali što sarađujem sa određenim ljudima i organizacijama, a ovim putem želim da im poručim da bih uvek sarađivao sa svakim ko želi da pomogne našim članovima i da nikada nisam gledao ko je koje nacionalnosti, već ko je kakav ćovek.
Na kraju bih svima želeo da poručim da ne dozvole da se drugi pitaju šta će se raditi u Vašem kraju, već Vi morate da preuzmete stvari u svoje ruke, jer ovo je Vaš kraj, a MOJ KRAJ JE MOJA STVAR.
Predrag Raković, Beograd, 26.05.2019. godine.
