Baner

Blog

Dragana Simić::::Krug

Volela je pustinju zažarenu Izraelskim suncem, jer tim peskom hodala su njegova malena stopala a voleo je da vrti u krug sebe i sve čega bi se dohvatio. Majka ga je posmatrala i smešila se, znala je – ima nešto smirujuće u tome za njega iako sasvim iritirajućeg za druge. Ali drugi i nisu bili
Neugasla vera, neusahla nada. Kosovka devojka hoda po bojištu. ,,Vode!… Vode!… Vode!…ˮ žedna usta ištu, Ona nudi kondir svojih vinograda. Prostrtu postelju od gvožđa i ruža Svojom nežnom stopom vida gde god kroči. ,,Sunca!… Sunca!… Sunca!…ˮ vape žedne oči, Ona kondir reči kao svetlo pruža. Prosvetljene reči kroz vatru, kroz vodu, Kroz molitvu stižu: ,,Gospode,
Kaže meni danas moja cica: – Grr…, dr, frr…, ol, zum zum…, rim, tim tim.., suk mok…, tok tok… I ja joj na to odgovorim: – Trr, juuu…, au…, puk puk…, te, frk frk…, krk kok… I onda opet ona meni: – Au…, op cup…, krk kok…, jok jok…, i kr, mr tr, ddd, ok…
Tata… Kažeš da voliš mene, ali ne i mamu. Kažeš da me nisi od rođenja video jer ne želiš da gledaš moju mamu. A ipak si viđao mamu, a nisi želeo mene. Rekao si joj da ne želiš da se vežeš za mene. REKAO SI JOJ DA ĆES MI BITI TATA KAD TI HOĆES, A
uzmi me nežno povedi u sećanja; zelena je trava- rukom milovana, naša su Deca, kao poljska trava; pomalo u sebi nesigurna. pričaj mi nešto, tiho; nauči pesmu napamet, odgonetaj reči srca- neka vlat trave zarumeni, prstima što orah puca kada ga otvorim rukom; naša su Deca- kao žuti suncokreti; stasali za nove igre i stvari.

Baner

TOP