Baner

Kulturni blog

Dragana Simić::::Krug

Volela je pustinju zažarenu Izraelskim suncem, jer tim peskom hodala su njegova malena stopala a voleo je da vrti u krug sebe i sve čega bi se dohvatio. Majka ga je posmatrala i smešila se, znala je – ima nešto smirujuće u tome za njega iako sasvim iritirajućeg za druge. Ali drugi i nisu bili
Neugasla vera, neusahla nada. Kosovka devojka hoda po bojištu. ,,Vode!… Vode!… Vode!…ˮ žedna usta ištu, Ona nudi kondir svojih vinograda. Prostrtu postelju od gvožđa i ruža Svojom nežnom stopom vida gde god kroči. ,,Sunca!… Sunca!… Sunca!…ˮ vape žedne oči, Ona kondir reči kao svetlo pruža. Prosvetljene reči kroz vatru, kroz vodu, Kroz molitvu stižu: ,,Gospode,
uzmi me nežno povedi u sećanja; zelena je trava- rukom milovana, naša su Deca, kao poljska trava; pomalo u sebi nesigurna. pričaj mi nešto, tiho; nauči pesmu napamet, odgonetaj reči srca- neka vlat trave zarumeni, prstima što orah puca kada ga otvorim rukom; naša su Deca- kao žuti suncokreti; stasali za nove igre i stvari.
Polako sam osetio drmusanje i nervozu u gradskom prevozu.Kod mene u firmi stalno se nešto grupišu i prebrojavaju u ovom dosadnom četvrtku dana.Nisam znao da mi četvrtak ne leži.Odavno su mi svi dani izbrojani na prste.Novogodišnje želje i pozdravi liče mi na idilu.Otišao sam da dam krv u Svetog Save za transfuziju kao dobrovoljni davalac.Pritisak
Opušak cigarete na mom prozoru zaborava.Udišem gradske otrove navikao na standard u uslove hrišćanske katakombe života.Otac je odavno umro,tačno pre šesnaest godina i i tri meseca.To mi znači da se još igram u pesku sa svojim kerom i šetam ga na povocu.Osama mi prija samo u letnjim uslovima vremena.Matematičar Aleksić počiva na parceli pored Jevrejskog

Baner

TOP